Sibirski Haski

Kako mu i govori ime, sibirski je haski poreklom iz Sibira, i to iz istočnoga dela. Vekovima služi kao radni, vučni pas. Dugogodišnjom selekcijom u lokalnim plemenima dobijen je pas koji na vrlo niskoj temperaturi može dugo da vuče veliki teret, izdržljiv je i snažan, naviknut da teške životne uslove i ima vrlo dobar smisao za orijentaciju. U 20. se veku proširio svetom.

Haski je radni pas srednje veličine, snažan, brz i okretan. Visok je od 51 do 60 centimetara i teži od 16 do 27 kilograma. I mužjaci i ženke su unutar tih granica, s time da su ženske nešto niže i generalno sitnije. Zbog prikladne građe je snažan, brz i okretan. S obzirom na to da zahteva mnogo kretanja, gotovo nikada nije prevelike težine.
Prepoznatljivog je izgleda i dvostruke dlake. Podlaka je mekana i gusta, a spoljnja zaštitna dlaka je kraća i nešto oštrija, ali ne preoštra. Takvo dvostruko krzno štiti haskija od oštrih zima pa može da izdržati temperaturu do -50 i -60 stepeni Clelzijusa.
Može se javljati u nizu boja i varijeteta, ali obično ima bele šape i noge, deo lica i vrh repa. Ostak krzna može biti crn, beo, riđ ili siv. Ima izražajne smeđe ili plave oči, a u 20 posto primeraka boje očiju su različite, obično je jedno oko plavo, a drugo smeđe.

Iako se u prošlosti koristio gotovo isključivo za vuču, zbog lepote, inteligencije i dobre i vesele naravi u 20. se veku raširio svetom kao ljubimac. Odlično se slaže s decom, posebno onom koju poznaje.. Naime, sibirski narod Čukči koji ih je odgajio zimi ih je čak stavljao na spavanje sa decom kako bi ih ugrejali.
Inače je vrlo energičan i treba mu mnogo kretanja i pažnje vlasnika. Neispunjavanje tih potreba može dovesti do destruktivnog ponašanja (npr. žvakanje). Uglavnom je tih, ali ponekad i zavija.
Nije agresivan, prema nepoznatima je prijateljski raspoložen, ali nije ga sigurno ostaviti u blizini mačaka i drugih manjih životinja. Iako je inteligentan i brzo uči, može biti tvrdoglav pa će više odgovarati iskusnijim vlasnicima.

Ili...

Sibirski haski potiče iz oblasti oko reke Kolime u severnom Sibiru, gde se verovatno pojavio pre oko 2000 godina.Ovu pasminu razvili su Cukči, narod srodan Eskimima.
Jedan trgovac krznima doveo je 1909. godine sibirkog haskija u Kanadu da bi učestvovao u trkama saonica. Velika trka na 650 km, održana na Aljasci istakla je izuzetne kvalitetesibirskog haskija.
Njegovi naslednici nisu osporili kvalitete ovog čistokrvnog, izuzetno izdržljivog, upornog, okretnogi brzog psa. U kanadskom govoru reč husky ("promukao") koristi se za sve pse promuklog glasa koji vuku saonice, alidanas se to ime zvanično upotrebljava samo za sibirskog haskija.

Sibirski haski je najmanji i najlakši a istovremeno i najbržinordijski pas. Upravo u potrazi za tom izuzetnom brzinom obavljena su brojna ukrštanja da bi se dobili psi za vuču štoboljih sposobnosti.

Inteligentan, poslušan i mio, sibirski haski je prijatan pas za društvo koji je za samo nekolikogodina doživeo veliki uspeh. Veoma je čist i voli decu. Više zavija nego što laje. Dobro se prilagođava umerenoj klimi,ali mora da bude fizički aktivan i nije stvoren za život u gradu.
Snažne ali graciozne građe, ovaj pas se odlikuje karakterističnim slobodnim kretanjem. Lobanja i njuška su veoma išarane.Uši su srednje veličine i prave, a njihova unutrašnjost obložena je gustom dlakom.