Bonsai

Bonsai je tehnika uzgoja minijaturnog drveta u maloj posudi koja potiče iz Japana. Ova drvca mogu dosta dugo da opstaju, čak i preko 100 godina. Tako stara stabla predstavljaju prava umetnička dela i cena im je izuzetno visoka. Bonsai zahteva znanje, ljubav i vreme.

Bonsai nije samo obično drvo smešteno u malu saksiju već je to prava umetnost. Najkvalitetnije bonsai drvce je ono koje se nađe zakržljalo u planini i prirodi. Ono zbog nepovoljnih uslova gde je raslo, često koren uvučen u stenu ili nedovoljno svetlosti i vode, ostaje samo po sebi patuljasto i prilikom presađivanja u malu saksiju već podseća na bonsai. Prilikom sađenja drvca koren se skraćuje i ne pokriva se ceo zamljom već se ostavlja vani i time se pravi takozvani nabari - vidljivi deo korena. Suvišne grane se uklone i tako se održava stalnim orezivanjem. Vremenom kako drvo stari, lišće mu se smanjuje a patuljasto drvce dobija izgled pravog drveta u prirodi. Orezivanje i održavanje se obavlja posebnim alataom bez koga je nemoguće raditi. Jako je skup i u Srbiji ga je teško naći. Saksije u kojima se sadi su takođe specijalne i plitke.

Sve biljke koje imaju čvrsto stablo pravilnom negom i održavanjem mogu da postanu bonsai. Postoje biljke koje se lako adaptiraju na malu posudu i brzo im se smanjuje lišće te se one preporučuju bonsai početnicima. Najčešće su to: brest, bukva, fikus, javor, azaleja, bor, hrast, kesten. Orah se recimo ne preporučuje jer i u prirodi ima veliki list koji ovom tehnikom nije moguće smanjiti i od njega se ne pravi bonsai.

Za bonsai drvce možete primerak drveta kupiti i u rasadniku ili cvećari ali njemu mnogo više godina treba da postane bonsai. Nikako se ne preporučuje kupovima formiranog bonsaija u cvećari ili prodavnici. Debljinu stabla i izgled bonsaija su postigla veštačkim putem, kljukana raznoraznim hemikalijama te su kratkog trajanja. Uz maksimalnu negu traju nekoliko meseci i time možete samo da doživite razočarenje kad ih uz ogroman trud izgubite. Zato je najbolje započeti drvetom koje ste sami izvadili iz prirode.

Kako će izgledati drvo zavisi od bonsaiste. Obično se trude da podseća na pravo drvo u prirodi ali to nije pravilo. Pri formiranju oblika postoje razni stilovi za koje se sami odlučuju. Nekada i samo drvo, posebno ono koje je iskopano u prirodi, diktitira stil. Strogo uspravan oblik , kaskada, stenoviti oblik ( koren ide preko kamena u zemlju ), metlasti, slobodno uspravni su samo jedni od mogućih stilova. Oblik se formira orezivanjem i ožičavanjem grana. Spesijalnom žicom se uvezuju grane i usmeravaju tamo gde bonsaista želi, zavisno od stila koji je odabrao. Ovo je veoma važan i ozbiljan zadatak jer grane ne smeju da se oštete i da sadrže ožiljke od žica. Zavisno od vrste drveta i stila za određeno vreme žice se uklanjaju a grane ostaju u željenom položaju.

Za nekog je bonsai hobi a neko se time profesionalno bavi. U svakom slučaju pravilno uzgajano bonsai drvce je jako skupo i uvek izaziva divljenje okoline a vlasniku daje status umetnika.