ikke forstyrr

I bila je noć, u ulici Dositejevoj, u Novom Sadu, na Dunavu...
A ja sam dolazio sa nekog mesta na kom su svi bili, recimo,
rumeni kao kuvano vino koje su pili i gde su svi mirisali
na karanfilić i čudno se zgledali
kad bi neko zapevao jednu od onih pesama koje se,
znate, baš i nisu pevale tada...
I dugo sam stajao pod njenim prozorom tražeći,
kao, nešto po džepovima a tišina je bila...
Jedino odjek koraka daleko dole, niz Kisački drum iza onog nadvožnjaka,
možda i dalje, i lepet nekih zagubljenih krila oko Almaške crkve, a opet...
Ni na trenutak nisam čuo kako diše u snu moje pile...